词典撅嘴
撅嘴
词语解释
撅嘴[ juē zuǐ ]
⒈ 翘起嘴。生气的样子。
英pouty;
相关词语
- wéi zuǐ围嘴
- yìng zuǐ应嘴
- bèn zuǐ zhuō shé笨嘴拙舌
- zuǐ yìng xīn ruǎn嘴硬心软
- zuǐ jī jiǎo嘴犄角
- juē zuǐ噘嘴
- guò zuǐ过嘴
- jiāo zuǐ què交嘴雀
- diǎn tóu zā zuǐ点头咂嘴
- juē sā撅撒
- yóu zhuǐ huá shé油嘴滑舌
- shuō de zuǐ说得嘴
- qiǎng zuǐ抢嘴
- shǔ pín zuǐ数贫嘴
- dǎ zuǐ bā打嘴巴
- jí zuǐ jí shé急嘴急舌
- dòu zuǐ斗嘴
- yā zuǐ chuán鸭嘴船
- sōng zuǐ松嘴
- dǐng zuǐ顶嘴
- qī shé bā zuǐ七舌八嘴
- zuǐ nà嘴呐
- mián huā zuǐ棉花嘴
- sōu juē搜撅
- fàn zuǐ犯嘴
- yǒu zuǐ méi xīn有嘴没心
- fèi zuǐ费嘴
- dǎ yá pèi zuǐ打牙配嘴
- biǎn zuǐ扁嘴
- huā zuǐ lì shé花嘴利舌